MAPIRANJE NEDOSTATAКA I BARIJERA
Romi ne rade i neće da rade je možda najšire rasprostranjen stereotip prisutan u ličnim intervjuima među ljudima iz različitih regionai u i različitim sferama života. Ono što ti isti ljudi često ne shvataju je da postoji široka rasprostranjena diskriminacija na tržištu rada i predrasude. Ponekad na primer ne postoje osnovne stvari, kao što je autobuska linija iz segregiranog naselja da bi se došlo do radnog mesta u gradu. Ipak, uprkos različitim poteškoćama mnogi Romi pronalaze priliku za zapošljavanje i imaju dobiti koje proizilaze iz različitih zainteresovanih strana koji prevazilaze barijere i otvaraju prostor za integraciju.
Postoji mnogo vrsta barijera na tržištu rada – sveukupni ekonomski i društveni razvoj, nedostatak radnih mesta, regionalne razlike, obrazovni zahtevi za dostupna radna mesta, ali u odnosu na romsku populaciju, još teži izazov su faktori kao što je nepovoljan tretman Roma u institucijama i službama, nepoznavanje ili u najgorim slučajevima maltretiranje, i poslednje, ali ne manje važno, "meke" diskriminatorske prakse među poslodavcima i saradnicima koji često dovode do proterivanja.
Mapiranje nedostataka i rušenje barijera bio je jedan od ključnih pristupa prilikom kreiranja i pokretanja aktivnosti Transnacionalnog programa Interreg-Dunav 2014- 2020: Promena diskursa, promena prakse: Romi kao ljudski resurs (RARE). Mape o nedostacima, razvijene u okviru projekta, fokusirane su na ključne izazove sa kojima se institucije i javne službe suočavaju u jačanju aktivacije tržišta rada za Rome i na mapiranju procesnih i institucionalnih nedostataka. Кao što prikazujemo na slici 1, konkretna situacija konkretnih ljudi zavisi od mnogih strukturnih barijera i faktora. Svaki tražilac posla iz nepovoljnog okruženja dolazi u manje ili više bliskih susreta i odnosa sa različitim institucijama i javnim službama. Ipak, u društvenoj stvarnosti vidimo da mnogi dobronamerni pristupi ne uspevaju zbog nedostatka adekvatnih stavova ili čak neprijateljstva među ključnim akterima na lokalnom nivou.
Кljučni akteri u ovoj perspektivi su institucije EU, država i oni koji upravljaju tržištem rada, lokalne samouprave, političke partije, poslodavci, međunarodni/nacionalni donatori, nedržavni akteri/nevladine organizacije i lokalna udruženja. Za svaku od zainteresovanih strana opisujemo njenu ulogu u podršci/sprečavanju uključivanja Roma na tržište rada (ključni izazovi), dok u drugom delu objašnjavamo šta treba učiniti ili promeniti radi boljih rezultata (polja za intervencije).
Izazovi i prostor za intervencije
Кljučni izazov je uspešna implementacija ljudskih prava, socijalnih prava i prava na rad i obrazovanje u praktičnim politikama. Evropska komisija je 2011. godine usvojila dokument koji podstiče razvoj nacionalnih strategija za integraciju Roma, u kojima se detaljno opisuju konkretne politike i mere koje treba preduzeti. Ipak, u stvarnosti vidimo samo ograničeni napredak u koordiniranim socijalnim, ekonomskim i politikama zaštite životne sredine usmerenim na otvaranje novih radnih mesta i socijalno uključivanje. Problem je u tome što su takvi pozitivni pritisci istovremeno zaustavljeni rastućom automatizacijom i naprednim IT tehnologijama, što rezultira smanjenom tražnjom, naročito za poslove koji zahtevaju niže poslovne veštine.
Regionalno istraživanje ukazuje na ključnu ulogu lokalnih samouprava. Кada je rukovodstvo grada ili opštine proaktivno, možemo videti prilično progresivne pristupe, i obrnuto, postoje dokumentovani primeri prikriveni i/ili pasivan stav prema razvojnim inicijativama praktično blokira lokalne inicijative i sprečava napredak. Pro-romski pristupi uglavnom nisu popularni među većinskim stanovništvom, a predrasude/stereotipi prevladavaju kako na tradicionalnim medijima tako i na novim društvenim medijima. Čak se i mejnstrim stranke kreću na populističkim talasima „gvozdene ruke“ izraženim u pozivima za kažnjavanje i disciplinovanje siromašnih, a posebno Roma. Zato samo kroz primere i razmenu naboljih praksi možemo očekivati promenu. Postoji mnogo drugih potencijalnih polja za intervencije. Početak bi trebao biti u rešavanju predrasuda/stereotipa usmerenih na romsku etničku manjinu. One su široko rasprostranjene i prezentovane u školama, ustanovama za zapošljavanje, opštinama u svim drugim srodnim sferama. Usmeravanje medijatora za zapošljavanje ka poslodavcima je prioritet. Veliki poslodavci koji su spremni da otvore prostor za zapošljavanje bi naročito trebali da podrže medijatore u zapošljavanju Roma koji kao nedržavni akteri rade sa romskom zajednicom i pojedincima i pomažu u suprotstavljanju barijerama koje Romi imaju u zapošljavanju i radu. Šta dalje? Кljučnu ulogu u rešavanju problema nezaposlenosti Roma imaju institucije i javne službe. Ovde se posebno fokusiramo na državu, lokalne samouprave i nedržavne aktere.
Raznolikost je temeljna vrednost Evropske unije. Lokalne samouprave, kompanije i organizacije koje prepoznaju i vrednuju različitost kao razvojnu ili poslovnu strategiju stavljajući ljude na prvo mesto, bez obzira na njihov pol, rasu, starost, religiju, seksualnu orijentaciju ili fizičku onesposobljenost, imaju dugoročnu prednost. Diskriminacija ugroženih grupa, a posebno Roma, doprinosi produbljivanju nejednakosti i marginalizacije i umnožavanju problema umesto njihovog rešavanja.
Više o projektu: http://www.interreg-danube.eu/news-and-events/project-news/1710